Веће и мање поправке на Храму до велике обнове Храма

Први Светски рат донео је пустош како целој земљи тако и Светињама.
Поред тога што су Аустријанци отели звоно и однели,унутрашњост Храма је претрпела велике последице.
За време привременог боравка као пароха Ражанског,свештеника Драгољуба Поповића,саградио се парохијски дом и купљено је ново црквено звоно као поклон од парохијана о чему стоји на њему записано следеће:
"Ливница,Балкон-Београд,за вечиту успомену изгинулим и помрлим ратницима Општине Ражанске и Радановачке,у току ратова 1912-1918 године."
За време свештеника Видака Попића препокривено је кубе.
Други Светски рат је такође донео велику материјалну штету Цркви,парохијском дому.
Свештеник Ратко Дугалић учинио је много за време своје службе.Парохијски дом је поправио и увео струју,оградио је порту и засадио борове.Подигао је све споредне зграде које су биле потребне.Унутрашњост Храма је такође препородио и добавио материјал за изградњу звонаре али су му тадашње комунистичке власти одузеле материјал за звонару и са тим материјалом подигли чесму у центру Ражане на којој и дан данас стоји петокрака.
За време службе свештеника Благоја Крупниковића,кубе Храма је озидано чврстим подлогама и такође је Храм споља и изнутра окречен и сређен.
За време службовања свештеника Љубише Максимовића,помоћне зграде су поново направљене,поново се комплетно препокрила цреповима Црква.У Цркви су урађене четири фреске Јеванђелиста,а фреске је радио Јанко Брошић,наивни уметник из Опарића.
Такође је изидана трпезарија са звоником и то са великом муком,трудом и радом у време када су комунистичке власти само отежавале рад.За време службовања свештеника Љубише,Црква је добила нову фасаду.