Градња Храма у Ражани

Одлуком одбора од 8.јуна 1890.године,приступило се набавци креча,камена и песка.Што се тиче погодбе за изградњу Капеле,одбор је склопио уговор са двојицом предузимача Јованом Гавриловићем и Митром Тимотијевићем и у уговору је стајало да су дужни у свему се придржавати плана.
Иствремено са градњом цркве,црквени одбор у Ражани старао се и за формирање парохије ражанске у Ражани.У том смислу послата је молба Епископу Жичком да се при Капели у Ражани оснује и парохија.Треба имати на уму и то,да је народ све време писао документацију и говорио о Капели а мислило се на Храм и тако су и скупљали црквени инвентар,не за капелу већ за Храм али нису смели о томе јавно да говоре.
На поменуту молбу око оснивања ражанске парохије,Епископ Жички је послао допис у коме је написао да за сада то не може да се догоди већ неком другом приликом.
20.фебруара 1901.године Духовни Суд је затражио извештај да ли је готова Часна Трпеза и остале Цркване Утваре да ли су спремне.На овај акт је одговорено следећим писмом:
"Часна Трпеза у Ражанској капели намештена је још јесенас и све ствари за исту,проскомидију као и остало што једној Цркви потребује,набављено је све и стоји у Цркви намештено."
Из рачуна о извршеним исплатама види се да је градња извршена у јесен 1900.године а унутарње уређење трајало је још неко време.
Тако се види из књиге о наплати путних трошкова комисије за преглед и пријем иконостаса по акту Врховног Суда Епархије Жичке од 26.марта1901.године бр.1о75 исплаћено је члану комисије Милошу Девићу,учитељу цртања Ужичке Гимназије сума од 68динара.
Када је звонара у Ражани направљена од стране мајтора Обрена Трипковића,тада је купљено звоно тешко 320 килограма.
Још и данас се прича у народу колику је радост изазвао звук првог црквеног звона у Ражани,тако да је приложник звона Петроније Сандић из Радановаца прочуо се као велики добротвор.
То прво звоно,Аустријанци су у Првом Светском рату узели и претопили за ратне потребе.