уторак, 18. мај 2010.

ИСТОРИЈАТ ХРАМА-Велика обнова Храма у Ражани,2006-2009год.

24.октобра 1999године,свештеник Иван Терзић,долази на парохију Ражанску и прима дужност старешине Цркве од протојереја Љубише Максимовића који је отишао тада у пензију(сада већ упокојени свештеник,Царство му Небеско).
Свештеник Иван је затекао тешко стање.Оронулу Цркву,парохијски дом у тешком стању,помоћне зграде старе и урушене.Ситуација је била веома тешка и драматична.


Стари изглед Храма

Садашњи изглед Храма

Неколико година се размишљало о томе шта и како све обновити и средити.Било је предлога и пројеката да се Црква сруши и наново изгради,међутим свештеник није био за ту опцију већ је чекао нека боља времена.Често пута услед неразумевања становништва приписивано му је да не жели да обнови Цркву,што није било тачно,једноставно,сматрао је да Црква не треба да се руши што се и показало касније као исправна одлука.
У мају 2006 године,уз помоћ Божију,почиње велика обнова Храма у Ражани.
У старту су скупљена одређена новчана средства за сам почетак радова.Извођач радова био је Владимир Спасојевић из Ваљева.
Сума која је у старту скупљена била је довољна да се почне али ни изблиза довољна да се доврши обнова Храма.
Божјим Промислом,појављује се пословни човек који ради у Русији,родом из ове парохије,господин Радмило Јевтовић,који прихвата на себе обавезу да финансијки подржи комплетну обнову Храма и себе уврсти у велике Ктиторе.

Господин Радмило Јевтовић,Ктитор Храма

Храм је комплетно обијен и споља и изнутра,поткопан,и тек тада се видело,да није имало потребе да се руши јер у време у којем је зидан,озидан је одлично и вешто.
Храм је до пола озидан каменом а од пола циглом.
Црква је поново омалтерисана споља и изнутра,промењен је под,уведено подно грејање.
Кров је комплетно промењен и препокривен бакром.
Бела,првобитна фасада промењена је у црвену,симболично,као боја Жиче,манастира где је свештеник Иван и рукоположен за свештеника и на тај начин је желео симболично да остави сећање на своје службовање у овој светињи.
Урађена је дренажа,комплетно су промењене инсталације.
Када је Храм био завршен што се тиче грубих радова,приступило се финијим радовима и улепшавању Светиње.
Наручен је нов иконостас,дар Министарства вера.Иконостас је радио,дуборезац из Лелића,млад и веома талентован мајстор,Љубан Марић.

Иконе на иконостасу,радила је Јелена Хинић,иконописац из Београда.

У међувремену,јавила се жеља за осликавањем Храма.Пошто је то захтеван и компликован посао,прошло је једно одређено време док није наишао живописац који је одговарао сензибилитету и визији како то треба да изгледа.
Цркву је живописао Миодраг Шумарац уз помоћ Бојане и Небојше Кешељ.Црква се осликавала три године,с обзиром да се само лети радило.

Под куполом Храма

Може се рећи да је то уједно и био најтежи посао јер је захтевао велики труд,стрпљење и љубав како свештеника тако и живописаца.Црква је живописана природним пигментима.
Упоредо са живописањем,озидан је у порти и горионик за паљење свећа да се свеће не би више палиле у Цркви и на тај начин штетиле живопису.
Када су послови приведени крају,заказан је датум освећења Храма,Недеља 13.септембра 2009.године.
Унутрашњост Храма

Детаљ

Уочи празника,на вечерњој служби,стигли су и гости и пријатељи како самог Ктитора тако и свештеника,међу којима је био и Рус,Димитрије Глухов,који је том приликом донео на дар овом Храму,делове Моштију седам светитеља,као благослов оца Валентина,свештеника из Москве.Дирљив је био и потресан тај моменат и сам тај догађај,када је свештеник на велико изненађење примио тај дар и када је уз Тропаре и молитве,стављао Мошти у Мошчаницу коју је такође добио од Димитрија на дар.
Делови Моштију су од седам светитеља и то:
Светог Андреја Првозваног,Светог Великомученика Георгија,Светог Јована Златоустог,Светог Игнатија Богоносца,Светог Анатолија,Свете Евдокије,Светога Трифуна.
Тако је овај Храм уочи свога освећења,добио велике светиње и покровитеље и заступнике.


Свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ Жички,Господин Хрисостом,уз саслужење протосинђела Јована Јеленкова и свештенства овог намесништва и Ваљевске Епархије.Том приликом,Владика Жички Хрисостом,одликовао је Господина Радмила Јевтовића,највишим одликовањем Српске Православне Цркве,орденом Светога Саве.